Ловиште Лакташи је отворено, а по намјени спортско-рекреативно ловиште. Чини га једна просторно природна и еколошка цјелина (са свим животним потребама основних врста дивљачи: земљиште, шуме, ливаде, њиве и водотоци), која представља погодну основу и амбијент за успјешно газдовање и развој ловства на овом подручју.
Ловиштем Лакташи газдује Ловачко удружење „Козара“ Лакташи.
Ловиште има укупну површину од 39.070 ha, од чега је 29.715 ha ловне и 9.355 ha неловне површине.
Гледајући ловиште у ширем смислу, са аспекта географске ширине и географске дужине, оно се налази у појасу између 44° 46′ и 45° 00′ сјеверне географске ширине и 17° 10′ и 17° 30′ источне географске дужине.
У ужем смислу, ловиште Лакташи се налази на сјеверном дијелу Републике Српске и простире се на подручју 39 катастарских општина које се територијално уклапају у општину Лакташи, а на својој граници се наслања на ловишта Бања Лука, Челинац, Прњавор, Србац, Нова Топола и Пискавица.
Према структури површина, ловиште спада у низијско ловиште са надморском висином од 100 до 600 метара.
Природни услови у ловишту, као што су клима, земљиште и вегетација, затим прехрамбене могућности и мир у ловишту, од кључног су значаја за дивљач. За ово ловиште они се могу оцијенити као релативно повољни, јер је подручје богато водом, а пространи пашњаци обезбјеђују издашну прехрану за животиње.
У ловишту се налазе сљедеће основне врсте дивљачи:
– Стално заштићена дивљач: видра, вјеверица, сова и сиви соко
– Ловостајем заштићена дивљач: срна, зец, пољска јаребица, фазан и дивља патка
– Миграторне врсте птица: препелица, дивљи голуб, грлица и сива чапља
– Дивљач ван режима заштите: дивља свиња, лисица, дивља мачка, јазавац, куна златица, куна бјелица, твор, јастреб, гавран, сива врана, сврака, креја-шојка и велики вранац (корморан)
Све активности у ловишту организоване су на принципу секција које обухватају једну или више мјесних заједница.
Секцији по правилу припада дио ловишта који се поклапа са границом мјесне заједнице на којој секција дјелује.
Секцију по правилу чине сви чланови који живе на подручју секције, као и они чланови који живе на подручју других секција а желе да раде и учествују у заштити и узгоју дивљачи на том простору.
У оквиру ловишта постоји 11 секција: Слатина, Јаружани, Друговићи, Клашнице, Чардачани, Маглајани, Алексићи, Кобатовци, Трн, Кришковци и Лакташи.
Оваква подјела ловишта омогућује кориснику ловишта организованији и квалитетнији рад, бољу контролу резултата рада, цјелисходнију координацију, као и све друго што доприноси бољем газдовању.
Ловиште је опремљено бројним високим чекама, осматрачницама, хранилиштима за све врсте дивљачи и појилиштима, а изграђен је и већи број ловачких кућа.
Ово ловачко удружење врши управљање ловиштем на основу одлука сљедећих органа:
Скупштине Удружења
Управног одбора
Именованих комисија и радних тијела
Ови састанци су организовани тако да њихови чланови дискутују и договарају се о акцијама које треба предузети у вези са различитим темама, а циљ је промовисање улоге лова и ловства, заштита дивљих животиња и природе, те успостављање изграђеног моста између цивилног друштва с једне и природе с друге стране.
Наше Удружење је члан Ловачког савеза Републике Српске, преко којег је информисано и о активностима на европском нивоу везаним за ловство, јер је Ловачки савез члан организације FACE (The European Federation of Associations for Hunting & Conservation – Европска организација удружења за лов и заштиту дивљачи). Ова организација је практично демократска организација цивилног друштва, која представља интересе седам милиона ловаца, са циљем одрживог лова широм Европе.
Циљ будућег газдовања ловиштем огледа се у постизању што бољих резултата у заштити и гајењу дивљачи, уређењу ловишта, те рационалном кориштењу дивљачи и ловишта. Заштита дивљачи и ловишта уједно је и основни задатак у газдовању ловиштем.
Најбитније је обезбиједити повољне услове за развој дивљачи у слободној природи. Ловци су дужни да његују ловну културу, ловачке обичаје и навике, који су саставни дио нашег идентитета. Потребно је сачувати традиционалне моралне вриједности, ширити и јачати народну свијест и бригу о заштити природе.
